Većina nas veruje da su paraziti nešto šta se dešava nekom drugom. Ne vidimo ih golim okom, pa ih na neki način i ne doživljavamo kao istinsku pretnju. Da li je to zaista tako?
Na žalost, stvarnost je potpuno drugačija - ljudi su domaćini više od 100 različitih vrsta parazitskih organizama, a procenjuje se da je oko 80 % svetske populacije zahvaćeno nekim oblikom parazitske infekcije. Dakle, čišćenje organizma predstavlja jedan od osnovnih temelja svakodnevne higijene.
Što su paraziti?
Reč parazit ima grčki koren i znači: onaj ko jede sa tuđeg stola. Zaista, to su proždrljivci koji nam kradu nutrijente, iscrpljuju naš organizam i stvaraju plodno tlo za nastanak bolesti. Oni su kompleksna stvorenja, a delimo ih prema strukturi, obliku, funkciji i načinu reprodukcije. S obzirom na veličinu, parazite možemo svrstati u jednoćelijske koji su vidljivi pod mikroskopom, te višećelijske organizme, koji mogu dosezati i do 6 metara dužine. Jednoćelijski paraziti kao što je ameba nazivaju se protozoe i na njih otpada čak 70 % svih parazita. Višećelijski paraziti su: helminti ili nematode (crvi, gliste), cestode (trakavice) i trematode (metilj).
Kako paraziti ulaze u organizam?
Putevi ulaska su brojni. Primaran način ulaska u telo je putem hrane i vode, ali jajašca parazita se nalaze posvuda te moramo biti svesni činjenice da su prisutna i u našem životnom prostoru, naročito ako imamo kućne ljubimce. Jajašca su mikroskopski sitna te ih neprimetno možemo uneti u telo putem različitih socijalnih kontakata (rukovanje, javni prevoz, pijući iz nedovoljno oprane čaše, kupajući se u jezerima i rekama, putem školskog sunđera, kontaktom sa kućnim ljubimcima, itd.) Osim toga, raširenosti parazita danas pogoduje i nekontrolisani uvoz i konzumacija hrane sa različitih delova sveta te njena nedovoljna kontrola. Tu je i problem internacionalnih putovanja, migracija uzrokovanih ratovima, preterane upotrebe antibiotika i lekova koji smanjuju imunitet, promiskuitetno ponašanje, nerešen problem odlagališta otpada u velikim gradovima itd.
U knjizi "Lek protiv HIV-a i AIDS-a" dr Hulde Clark ističe problem savremenog sveta koji se ogleda u činjenici da su brojni proizvodi koje unosimo kao hranu ili izvan, na kožu, opterećeni otapalima. Oni se koriste u brojnim industrijskim tehnološkim procesima, a otkriveno je da olakšavaju jajašcima parazita da se lakše zakače u našem telu.
Paraziti uzrokuju mnoge probleme!
Poznati stručnjak dr Hazel Parcells ističe: Bez preterivanja, paraziti su najtoksičnije što postoji u našem telu, a mnogi drugi ugledni stručnjaci vežu problem parazitizma uz brojne zdravstvene probleme koji nemaju dijagnozu. Živeći i razmnožavajući se u telu domaćina, paraziti kradu hranjive nutrijente domaćinu, ispuštaju otrovne tvari koje opterećuju bubrege, jetru i imuno sistem. Simptomi su brojni – nadutost, zatvor, proliv, malapsorpcija i posledično umor, apatija, depresija, slabljenje pamćenja. Paraziti mogu iritirati, perforirati ili izazvati upalu crevne sluzokože, čija je posledica preosetljivost i alergija na hranu, te čitav niz izazova u funkciji jetre, bubrega i imunosistemu. Paraziti mogu prouzrokovati upalne promene slične artritisu, mijalgiji. Oni mogu doseći bilo koji organ uključujući i mozak, te stvoriti uporišta u plućima, jetri, uterusu itd. Njihovi otrovi mogu izazvati i oštećenja centralnog nervnog sistema, a na koži crvenilo, ekceme, raspuknuća, čireve i dermatitis.
Paraziti mogu biti isterani!
Sve do 30-tih godina prošlog veka bila je uobičajena upotreba prirodnih čistača parazita, od mineralnih ulja do lekovitog bilja. Svaka je etnička skupina i kraj imao svoja sredstva i načine. Što je još važnije, ljudi su čišćenje od parazita sprovodili svakih 6 meseci. I danas medicinska zajednica, naročito u Evropi, ističe potrebu čišćenja od parazita. Pri tome se zauzima za korišćenje biljaka sa dokazanim antiparazitskim delovanjem zbog činjenice da klasični antiparazitni lekovi nemaju takav široki spektar delovanja kao biljke. Dr Hulda Clark ističe da nije svako sredstvo jednako dobro i delotvorno. Važna je odlika dobrog antiparazitnog sredstva kao što je Paraprotex da sadrži ne samo sastojke koji deluju na odrasle jedinke (npr. beli luk, ulje semenki grejpa, crni orah i rangunska puzavica) nego i na jajašca parazita (npr. ulje klinčića).
Paraprotex sadrži čak 9 dobro izbalansiranih biljaka sa antihelmitičkim svojstvima čime osigurava uspešno uklanjanje širokog spektra parazita, ujedno i jača imunitet.