Mali leksikon pojmova

Aerobni:
proces ili organizam koji zahteva prisustvo kiseonika.

Aerobni kapacitet:
najveći mogući stepen utroška kiseonika.

Akutan:
naglo nastala pojava brzog toka.

Alfa-ketoglutenska kiselina:
ketoderivat od glutaminske aminokiseline, koji je sposoban da vezuje amonijak.

Alfa-lipoična kiselina:
materija koja sprečava nakupljanje masti u jetri, štiti jetru.

Alergen:
materija koja dovodi do alergijskih reakcija u organizmu.

Aminokiseline:
organska jedinjenja, osnovni gradivni element bele (karboksilne) i bazne (amino) grupe. Belančevine su izgrađene raznim kombinacijama 22-e aminokiseline, od kojih su za čoveka 10 esencijalne (životno važne, neophodne). To su: arginin, fenilanin, histidin, izoleucin, leucin, lizin, metionin, treonin, triptofan i valin.

Aminokiselinski helati:
specifični kompleksni spojevi aminokiselina sa metalima i mineralnim materijama. Nastaju u gastrointestinalnom traktu (ili se sintetišu) i olakšavaju apsorpciju i veću iskoristljivost metalnih jona.

Antioksidanti:
supstance koje štite polinezasićene masne kiseline od štetnih uticaja slobodnih radikala, samim tim doprinoseći normalnom funkcionisanju ćelija i tkiva. Jedan od najpoznatijih antioksidanata je i koenzim Q10. Antioksidantni vitamini su: retinol, beta-karotin, likopen, vitamin C i E. Od oligominerala selen, cink i magnezijum imaju slična dejstva. Pored njih, važnu ulogu igraju još i L-cistein, gama-linolenska kiselina, L-glutation i superoksid dismutaza (SOD).

ATP:
skraćenica za adenozin trifosfat. Energetska vrednost hranljivih materija bazira se na fosfatnim vezama ATP-a koja, kada se oslobode, daju metaboličku energiju. To znači da svi biološki procesi zavise od te metaboličke energije (rad mišića, organa, sintetski procesi, detoksikaciona uloga raznih organa itd.) koja se oslobađa iz ATP-a.

Betain:
lipotropna materija. Prvenstvena funkcija mu je sprečavanje nakupljanja masti u jetri.

Bioflavonoidi:
najčešće se dobijaju iz kore limuna ili pomorandže, ali mogu da se nađu i u šipurku. Ova jedinjenja doprinose očuvanju integriteta zidova krvnih sudova i poznati su još pod nazivom kompleks vitamina P. Pomažu resorpciju aktivnosti vitamina C. Popravljaju cirkulaciju, snažni antioksidanti.

Biotin:
poznat je kao vitamin B7 ili vitamin H. Učestvuje u brojnim procesima u ljudskom organizmu, kao npr. u neoglikogenezi, a takođe čini deo brojnih enzima. Učestvuje u razmeni materija masti i aminokiselina, kao i u procesima stvaranja energije.

Cijanokobalamin (vitamin B12):
neophodan je za procese deobe ćelija i stvaranje eritrocita, kao i za pravilno funkcionisanje nervnog sistema.

Dijetetika:
nauka o ishrani (grana kojom se bave nutricionisti).

DNK:
skraćenica dezoksiribonukleinske kiseline. DNK je nosilac naslednih osobina u genima odnosno hromozomima.

Dokozaheksalenska kiselina:
skraćeno se spominje još i kao DHA. To je omega-3 masna kiselina koja sadrži 22 atoma ugljenika sa 6 dvojnih veza. Redovna konzumacija omega-3 masnih kiselina doprinosi održavanju normalnih nivoa masnoća u krvi, kao i zdravom funkcionisanju srca. U periodu pre rođenja omega-3 masne kiseline značajno doprinose zdravom razvoju nervnog sistema.

Dopamin:
hormon za prenos nadražaja u mozgu.

Eikozopentainska kiselina:
omega-3 masna kiselina koja sadrži 20 atoma ugljenika i 5 dvojnih veza. Skraćenica je EPA.

Enzimi:
belančevine, proizvodi živih ćelija, neophodne za odigravanje skoro svih bioloških procesa zasnovanih na specifičnim hemijskim reakcijama čiji su katalizatori (enzimi za varenje hrane, enzimi za ćelijsko disanje, enzimi za zgrušavanje krvi itd.).

Esencijalan:
neophodan, vitalan (životno važan), bez čega živi organizam ne može da opstane.

Estrogeni:
ženski polni hormoni.

Feritin:
belančevina koja vezuje gvožđe i deponuje u jetri ili slezini, kao rezervno gvožđe. Nivo feritina u serumu je pokazatelj nivoa gvožđa u organizmu.

Folna kiselina (vitamin B4):
neophodan je za procese pravilne deobe ćelija, za izgradnju DNK-a i razvoj nervnog sistema, kao i za stvaranje ćelija krvi i antitela. Potreba za unosom se povećava za oko 100% tokom trudnoće.

Glikogen:
složeni šećer koji se stvara i deponuje u jetri, mišićima i bubrezima i služi kao rezervni izvor energije.

Glikoza:
monosaharid, šećer u krvi, glavni izvor energije, bez kog nema odigravanja bioloških procesa koji su odlika žive materije.

Glikozamin:
derivat šećera sa sadržajem azota koji ulazi u sastav hrskavice zglobova i omogućava funkcionisanje zglobova.

HDL:
lipoprotein velike gustine, *zaštitni hlesterol*. U slučaju niskog nivoa povećava se rizik od nastajanja određenih kardiovaskularnih oboljenja (zakrčenje krvnih sudova, moždani udar)

Hemoglobin:
životno važna krvna boja koja se sastoji od belančevinskog dela (globina) i hema, koji sadrži gvožđe. Osnovna funkcija hemoglobina je da prenosi kiseonik do svake ćelije.

Hemosiderin:
pigment sa sadržajem gvožđa, tj. razgradni produkt hemoglobina prilikom raspadanja crvenih krvnih zrnaca.

Hesperidinski kompleks:
naziva se još i vitaminom P. Pripada grupi citrusnih bioflavonoida. Rastvara se u vodi. Potreban je za pravilnu apsorpciju i delovanje vitamina C. Pomaže u očuvanju elastičnosti zidova kapilara.

Hipofiza:
endokrina žlezda.

Hlorofil:
zelena boja u biljkama, koja između ostalog deluje baktericidno.

Holin:
videti pod inozitol.

Holesterol:
masna materija životinjskog porekla, osnovni sastojak ćelijskih opni, a nalazi se u rastvorenom stanju u krvi, vezana za specifične belančevine, nosače (lipoproteine).

Hroničan:
dugotrajan, stalno prisutan, neprekidan.

Inozitol:
lipotropna materija, onemogućuje nakupljanje masnoće u jetri. Zajedno sa holinom čini sastavni deo lecitina, a i uloga im je veoma slična (isto tako čini deo omotača ćelije), a ima i važnu ulogu u procesima prenosa nervnih nadražaja.

Insulin:
belančevinski hormon iz tzv. Langerhansovih ćelija gušterače (pankreasa), koji je glavni regulator mtebolizma glikoze.

Klaster:
u običnoj vodi 12-18 molekula čine jedan klaster, a jonizovana voda ima heksagonalni klaster, tj. 6 molekula.

Koenzim:
mala molekula koja nema svojstvo belančevina, ali kada se veže za belančevine funkcioniše kao enzim.

Kolagen:
vrsta belančevine, sastavni deo kostiju, hrskavica i vezivnog tkiva (kada se denatriše-skuva, od njega se stvara želatin).

Kurkuma ekstrat:
kurkumin, žuta prirodna boja šafrana (Curcuma longa), jak antioksidant i detoksikator.

LDL holesterol:
lipoprotein male gustine, faktor rizika za nastajanje zakrečenja krvnih sudova.

L-glutation:
naziva se još aminokiselinom protiv starenja. U pitanju je tripeptid, koji se sintetiše od 3 aminokiseline (l-cisteina, l-glutaminske kiseline i glicina). Ima važnu ulogu u antioksidativnim procesima, koji pomažu u neutralizaciji slobodnih radikala nastalih usred starenja.

Likopen:
žuta prirodna biljna boja iz grupe karotenoida, koja ima značajno antioksidativno dejstvo.

Linolenska kiselina:
višestruko (poli-)nezasićene masne kiseline, sastojak lecitina, poznata još pod nazivom vitamin F. Za organizam je životno važna (esencijalna) materija koja treba da se unosi hranom.

Lipotropna kiselina:
to su takva jedinjenja koja imaju afinitet da vezuju masne materije. Sprečavaju nakupljanje masti u jetri, odnosno podstiču razgradnju i sagorevanje masti i njihovo iskorišćavanje u energetske svrhe.

Lutein:
žuta prirodna boja biljaka iz grupe karotenoida, ima jako antioksidativno dejstvo.

Menopauza:
trajni izostanak menstruacije u prelaznom dobu.

Meridijani:
prema tradicionalnoj kineskoj medicini energija teče kroz određene (či) kanale kroz telo. Ovi kanali se nazivaju meridijanima, jer smer protoka energije liči na merdijane oko zemljine kugle.

Mioglobin:
belančevina od koje potiče boja mišićnog tkiva i koja vezuje kiseonik u mišićnom vlaknu.

Mitohondrije:
centri za odigravanje energetskih procesa koji u ćelijama oslobađaju potrebnu energiju neophodnu za održavanje života.

Nezasićene masne kiseline:
sastojci masti, odnosno ulja, sa jednom ili više dvostrukih (dvogubih) veza. Nalaze se u biljnim uljima koja su na sobnoj temperaturi u tečnom agregatonom stanju.

Niacinamid, nikotinamid (vitamin B3):
gradivni deo enzima za razgradnju ugljenih hidrata (NAD) , učestvuje u procesima stvaranja energije u organizmu. Nikotinamid ima važnu ulogu u metabolizmu belančevina, naročito u razgradnji istih.

Nukleinske kiseline:
materije prenosioci naslednih osobina u ćeliji: ribonukleinska (RNK) i dezoksiribonukleinska kiselina (DNK).

Omega-3 masna kiselina i omega-6 masna kiselina:
esencijalne (neophodne) masne kiseline potrebne za izgradnju ćelijskih membrana, funkciju prostaglandina i u energetske svrhe. Reguliše metabolizam masnih materija,

PABA (para-amino-benzoenska kiselina):
jedinjenje koje se rastvara u vodi, apsorbuje se u tankom crevu. Ima brojne važne funkcije, kao na primer učestvovanje u procesima stvaranja crvenih krvnih zrnaca i metabolizmu gvožđa.

Pantotenska kiselina (vitamin B5):
vitamin koji se rastvara u vodi. Učestvuje u procesima razmene materije belančevina, ugljenih hidrata i masti na ćelijskom nivou, a učestvuje i u sintezi nekih neophodnih materije (npr. steroidnih hormona).

Pepsin:
digestivni enzim želudačnog soka koji započinje varenje belančevina.

Piridoksin (vitamin B6):
vitamin koji se rastvara u vodi. Jedinjenje koje je veoma važno za normalno odvijanje razmene materije belančevina, za stvaranje crvenih krvnih zrnaca i za pravilno funkcionisanje nervnog sistema.

Poliaskorbat:
vitamin C velike mase, koji se sastoji od više pojedinačnih molekula askorbinske kiseline. Višestruko složeni, prirodni (nesintetički) oblik vitamina C.

Progesteron:
ženski polni hormon.

Provitamin:
vitaminski prethodnik, odnosno polazna supstanca od koje nastajae vitamin.

RDA:
skraćenica od Recommended Dietary Allowances, tj. Preporučeni dnevni unos, koji se odnosi na količinu hranljivih i ostalih materija (vitamina, minerala, oligoelemenata) potrebnih određenoj starosnoj grupi, odnosno polu.

Riboflavin (vitamin B2):
rastvara se u vodi. Učestvuje u procesima stvaranja energije, u razmeni materija aminokiselina, masnih kiselina, ugljenih hidrata i gvožđa, pomaže očuvanje celovitosti kože i sluznice, kao i pravilno funkcionisanje nervnog sistema.

Rutin:
ekstrakt koji sadrži dejstveni princip flavonol, materiju sa funkcijom vitamina P i sastavni je deo vitaminskog C kompleksa. Dobija se iz heljde (Polygonum Fagopyrum L) ili iz rutvice (Ruta Graveolens L).

Slobodni radikali:
veoma reaktivne čestice, jer na spoljnjoj putanji oko jezgra imaju neparan broj elektrona. U dodiru sa česticom koja ima paran broj elektrona oduzima jedan elektron i time ta čestica postaje slobodan radikal. Dejstvo slobodnih radikala izaziva oksidaciju koja oštećuje ćelije, stvara aterosklerozu i pokreće proces malignog bujanja ćelija. Antioksidanti mogu neutralisati dejstvo slobodnih radikala.

Salicin:
glikozid kore bele vrbe, prirodno sredstvo protiv bolova i za sniženje povišene temparature, koje ne iritira želudac i gastrointestinalni trakt.

Saponin:
sastojak mnogih biljaka iz reda glikozida sa lekovitim svojstvom.

Sinergizam:
sadejstvo dve ili više materija iz kojeg proističe pojačano dejstvo obe supstance.

Sintetski vitamini:
vitamini koji po hemijskoj formuli i strukturi u potpunosti odgovaraju vitaminima koji nastaju u prirodi, ali su proizvedeni u laboratorijama.

Steroidi:
hormoni kore nadbubrežnih žlezda koji igraju značajnu ulogu u metaboličkim procesima organizma, posebno u odbrani od stresa.

Tiamin (vitamin B1):
vitamin koji se rastvara u vodi i koji učestvuje u razmeni materija ugljenih hidrata, masti, belančevina i nukleinskih kiselina, neophodan je za pravilno funkcionisanje mišića i srca, a doprinosi i funkcionisanju nervnog sistema.

Tokoferol:
vitamin E.

Trigliceridi:
neutralne masti koje se sastoje od glicerola i estara različitih masnih kiselina.

Timed release:
postepeno oslobađanje, preparati sa neprekidnom apsorpcijom u trajanju od 8-12 sati.

Vitamin A:
pripada grupi vitamina koji se rastvaraju u masti. Merna jedinica mu je internacionalna jedinica (I.J.). Pomaže u očivanju zdravlja kože i sluznice, neophodan je za normalan vid, pomaže zdravlje imunog sistema, pravilan razvoj kostiju, a takođe ima i antioksidativno dejstvo. Provatimini su mu retinol i beta karotin.

Vitamin D:
vitamin koji se rastvara u masti. Organizam ga dobija putem ishrane ili se stvara u koži usled uticaja sunca. Učestvuje u apsorpciju kalcijuma i fosfora, a ima ulogu i u očuvanju ravnoteže kalcijuma u krvnoj plazmi. Ima važnu ulogu u procesima razvoja i očuvanja kostiju i zuba, u normalnoj deobi ćelija, a pored toga potpomaže rad imunog sistema.

Višestruko nezasićene masne kiseline:
masti, odnosno ulja biljnog porekla koje u sebi sadrže masne kiseline sa više nezasićenih (dvogubih) veza. Esencijalne materije koje veoma povoljno utiču na održavanje niskog nivoa holesterola u krvi.

Zasićene masne kiseline:
gradivne materije neutralnih masti, uglavnom životinjskog porekla, koje imaju štetno dejstvo na organizam.