Tempo života vas iznova gazi? Frustrirani ste, umorni, osećate se kako više niste u stanju nositi se sa životom? Ako je odgovor - da, onda znajte da niste sami.
Milijarde osoba, naročito stanovnici gradova osećaju da je život postao vrtoglava i iscrpljujuća jurnjava. U knjizi 'Why Am I So Tired?' Stoji: Savremeni život pun je napetih situacija za koje se pre nije znalo. Uz stare večne izvore stresa sad treba stići na avion, obaviti sve u roku, odvesti decu na vreme u vrtić ili školu, vratiti se po njih, čekati u redu…Popis je beskonačan." Zato nimalo ne čudi što se mnogi slažu da su umor i stres pošast našeg vremena.
Savremena istraživanja pokazuju da stres može oslabiti imunološki sistem omogućavajući da osoba postane podložna brojnim zaraznim bolestima. Pa, iako se, strogo gledano, od samog stresa ne razbolite on povećava mogućnost da do bolesti dođe. Naročito snažni dokazi upućuju na vezu između stresa s jedne i prehlade, gripe i herpesa s druge strane. Naime oslabljeni imunološki sistem postaje laka žrtva virusima koji i inače napadaju organizam.
Biološki mehanizmi koji dovode do smanjena imuniteta još uvek nisu u potpunosti razjašnjeni no neki teoretišu da hormoni koji jure krvotokom, jer nas pripremaju na akciju u stresnoj situaciji istovremeno koče funkcionisanje imunološkog sistema. Ovo obično nije razlog za zabrinutost, jer se ti hormoni samo privremeno zadržavaju u krvotoku. Ipak, u slučaju dugotrajnog i intenzivnog stresa imunološki sistem može biti oslabljen do te mere da organizam postane podložan bolestima. Da, hronični stres je poput polaganog otrova.
Abnormalan stres stručnjaci dele u tri grupe:
Akutni stres je produkt napetosti koje život svakodnevno donosi i često se javlja u neugodnima situacijama koje treba razrešiti. Budući da su one slučajne i prolazne takav se stres obično lako nadvladava. Pa, i ljudi koji upadaju iz jedne krizne situacije u drugu kod kojih je haos postao sastavni deo osobnosti mogu se nositi sa njim no ne i bez posledica po sebe i ljude oko sebe.
Hronični stres dugotrajnog je karaktera. Žrtva hroničnog stresa više ne vidi izlaz iz stresne situacije, poput siromaštva, nezadovoljavajućeg posla, nezaposlenosti, nesređenoj porodičnoj sitiaciji, brizi za onemoćalog rođaka… No koji god da je uzrok hronični stres razara svoju žrtvu iz dana u dan, iz sedmice u sedmicu, iz meseca u mesec. A jedan od najgorih karakteristika hroničnog stresa jeste da se ljudi na njega naviknu, više se ni ne obaziru budući da im on predstavlja stari, dobro poznati, a ponekad gotovo i ugodan osećaj.
Traumatski stres posledica je neke teške tragedije, kao što je silovanje, nesreća ili prirodna katastrofa, a mnogi ratni veterani svakodnevno se suočavaju s njim. Simptomi traumatskog stresa mogu uključivati živo sećanje na traumu, i to mnogo godina kasnije, zajedno s povećanom osetljivošću na relativno nevažne događaje. Ponekad se kod osobe koja pati od takvog stresa može dijagnostikovati bolest koja se naziva posttraumatski stres (PTS).
Kako se boriti?
Što učiniti u borbi protiv stresa? Reći nekome ko je izrazito osetljiv na stres da se jednostavno opusti isto je kao da osobi koja pati od nesanice kažete da jednostavno zaspi. Iako ne treba ići u krajnosti i tvrditi da se optimizmom i pozitivnim razmišljanjem bolest može izlečiti - što dovodi do veće konfuzije i pogrešnog razumevanja do koje mere um može uticati na bolest i što je još gore da se u ljudima izaziva osećaj krivice zbog toga što su bolesni kao da je bolest posledica lične moralne ili duhovne slabosti - no nešto se svakako može učiniti.
Stres će uvek biti prisutan u našem životu, pa dakle ono čime se treba pozabaviti jeste naša reakcija na stres. Pri tome imajte na umu sledeće:
Vodite brigu o sebi
Pazite šta jedete. Zdrava ishrana uključuje belančevine, voće, povrće, žitarice i mlečne proizvode. Čuvajte se rafiriranog brašna i zasićenih masti. Pazite na to koliko konzumirate soli, rafiniranog šećera, alkohola i kofeina. Poboljšate li svoju ishranu možete biti jači pred udarima sledećeg talasa stresa.
Vežbajte. Umereno, ali redovno vežbanje, neki preporučuju 3 puta sedmično, ojačava srce, poboljšava cirkulaciju, snižava holesterol i umanjuje šanse da osoba dobije srčani udar. Osim tog vežbanje unapređuje osećaj zadovoljstva i zbog endorfina koji se osobađaju prilikom napornih aktivnosti.
Budite naspavani. Nedovoljno sna dovodi do iscrpljenosti i smanjuje sposobnost nadvladavanja stresa. Ako imate problema sa spavanjem, pokušajte da uvek u isto vreme idete u krevet i da u isto vreme ustajete. Neki preporučuju da bi se popodnevno spavanje trebalo ograničiti na 30 minuta, tako da se noću ne budite.
Organizujte se. Ljudi koji su u stanju zagospodariti svojim vremenom puno se lakše nose sa stresom. Da bi se organizovali, prvo odredite koje su vam odgovornosti od najvećeg značaja. A zatim napravite raspored kako ih ne bi prevideli.
Zadržite zdrave odnose s drugima
Pronađite podršku. Tokom stresnih perioda, oni koji su okruženi prijateljima barem su donekle zaštićeni od mogućnosti da stres njima zagospodari. Pronaći samo jednog pouzdanog prijatelja kojem se možete poveriti može uveliko pomoći.
Rešite sukobe. Mudrost koja se sastoji u brzom rešavanju razmirica umesto u akumuliranju gnjeva pokazuje se na primeru studije kojom je bilo obuhvaćeno 929 osoba koje su preživele srčani udar. Kod onih koji su bili izrazito neprijateljskog raspoloženja verojatnost da unutar 10 godina nakon prvog infarkta umru od srčanog zastoja bila je 3 puta veća nego kod onih koji su blage ćudi. Autori ove studije ističu da iako izgleda da je gnev najjači faktor, svaka intenzivna negativna emocija, poput ljubomore, koja izaziva kolanje velike količine stresnih hormona kroz telo može imati isti efekt.
Pronađite vremena za porodicu. Nažalost, povezanost gotovo da je iščezla iz mnogih domova. Na primer, mnoge studije ukazuju da zaposleni bračni parovi dnevno provode u proseku tek 3,5 minuta igrajući se sa svojom decom. Doista šteta, jer porodica predstavlja ogroman izvor podrške. "Porodica vam daje bezuslovno ekskluzivno članstvo u grupi za pružanje emocionalne podrške koja vas zaista poznaje i koja vas, bez obzira na sve, voli," pišu stručnjaci o kontroli stresa.
Uravnotežite svoj život
Budite razumni. Osoba koja se neprestano forsira do granica svojih fizičkih i emocionalnih snaga glavni je kandidat za iscrpljenost i moguću depresiju. Ključ je uravnoteženost. Naučite ne prihvatati obveze koje prelaze ono šta u razumnoj meri možete učiniti i ne upoređujte se s drugima.
Pronađite vremena za relaksaciju.
Da uravnoteženo uživanje može osvežiti telo i pomoći u ublažavanju stresa ne treba objašnjavati, no ova se stavka tako često zaboravlja ili tera do druge krajnosti da i preterana zabava postaje izvor novog stresa.
I na koncu učite iz teških okolnosti koje su vas zadesile i ne osuđujte se odmah. Istina, da bi se smanjio stres, potrebno je obično više nego tek slediti neku jednostavnu formulu. Često je potrebno iz temelja promeniti način razmišljanja. Na primer, osoba možda mora naučiti nove načine kako da reaguje na svoje okolnosti tako da je one ne savladaju. A, u nekim slučajevima zbog učestalosti ili intenziteta stresa, moraće potražiti odgovarajuću lekrsku pomoć.
Dakle, nada postoji. Na koncu većina ljudi uspeva izlaziti na kraj sa životnim pritiscima. Svakako retki su oni koji to uspevaju činiti radosno, no za to je potrebna posebna vrsta mudrosti tj. duhovnosti.
