U poslednjih nekoliko decenija promenilo se shvatanje o uticaju vitamina D na zdravlje zahvaljujući otkriću vitamin D receptora (VDR) koji se nalaze u svim našim ćelijama. Tako se došlo do saznanja da D vitamin pored klasične uloge u održavanju zdravlja kostiju i zuba ima veoma važnu ulogu u imunitetu. Smatra se da je deficit ovog vitamina odgovoran za preko 1.000 zdravstvenih probelema kao što su: osteoporoza, depresija, nesanica, multipla skleroza, reumatoidni arthritis, oboljenja štitne žlezde, dijabet 1, Alzhajmerova bolest, Parkinsonova bolest, alergije, srčana oboljenja, povišen krvni pritisak, ekcem, lupus psorijaza, astma, Kronova bolest, ulcerozni colitis, za najmanje 18 različitih vrsti karcinoma (prostate, dojke, debelog creva, pankreasa...) kao i hormonski poremećaji. Zbog toga se ovaj vitamin smatra za lek za 21 vek.
Vitamin D i imunitet
Vitamin D učestvuje u odbrani organizma od mikroba. Zato i ne čudi što porast prehlade u zimskim mesecima raste zbog niskih vrednosti vitamina D u krvi.
Vitamin D pomaže u imunom nadzoru - sprečava nastanak karcinoma. Postoji jasna veza između niskih koncentracija vitamina D u krvi i karcinoma; posebno dojke, pluća, bubrega, pankreasa, prostate, debelog creva... Smatra se da je čak 35% svih karcinoma prouzrokovano niskim vrednostima vitamina D u krvi, a prema podacima Harvardskog instituta za javno zdravlje; takođe se smatra da unos 1.000 IJ može smanjiti rizik za 40-75%! Vitamin D pospešuje apoptozu - programiranu ćelijsku smrt (kada ćelija sa mutacijom gena samu sebe uništi). Drugo, vitamin D sprečava deobu i širenje, metastaziranje tumora. Takođe, sprečava rast tumora, jer uništava kapilarnu mrežu oko kancera.
Vitamin D ima ulogu u imunoj toleranciji - može da inhibira stvaranje antitela na sopstvene ćelije i zato je značajan u prevenciji autoimunih oboljenja.
Vitamin D povećava aktivnost enzima koji sprečava habanje telomera koji su važni za održavanje hromozoma i tako prevenira starenje.
Vitamin D je potreban i da bi došlo do začeća. 90% žena koje imaju problem sa začećem imaju deficit vitamina D kao i 33% muškaraca.
U nedostatku vitamina D ne može da se apsorbuje kalcijum iz creva i dolazi do mobilizacije kalcijuma iz kostiju i osteoporoze.
Kod ekcema i psorijaze sprečava deobu i bujanje ćelija. Poznato je da ove bolesti dobro reaguju na terapiju sunčanjem (helioterapija).
Pandemija deficita vitamina D
U svetu je danas 75% populacije deficitarno u vitaminu D. Smatra se da 48% dece od 9-11 godina ima deficit, 76% trudnica, što povećava rizik za njihovu decu od nastanka dijabeta i drugih autoimunih bolesti, šizofrenije, multiple skleroze. Porođaj se često mora završiti carskim rezom zbog krive i sužene karlice, a opisani su i slučajevi eklampsije.
Zašto nastaje deficit?
Prvenstveno zbog nedovoljnog izlaganja suncu (boravak u zatvorenim prostorijama, odlazak na posao prevozom, korišćenje zaštitnih krema koje smanjuju stvaranje vitamina D u koži). Ako je faktor zaštite (SPF 8) smanjuje se stvaranje vitamina D u koži za 95%, a ako je faktor zaštite (SPF 30) za 99%. Tokom zimskih meseci, tačnije od novembra do aprila stvaranje vitamina D u koži je gotovo ravno nuli, pa je obavezna suplementacija s obzirom da se ne može nadoknaditi hranom.
Deficit D vitamina može nastati i zbog:
Problema sa jetrom i bubrezima, nedostatka enzima za konverziju, nedovoljnog unosa Mg, Cinka i B2 vitamina, povećanih potreba (osobe tamnije puti, gojazne osobe, slabije apsorpcije, starije osobe, uzimanje lekova, niskokaloričnih dijeta).
Izvori D vitamina su: UVB zraci (80%), nutritivni izvori (20%) suplementi (6% do 47%)
Sinteza D vitamina
Vitamin D holekalciferol se sintetiše u koži izlaganjem UVB zracima talasne dužine 280-320 angstrema, gde se u koži stvara 7 dehidroholesterol koji putem krvi dospeva u jetru i nastaje neaktivna forma 25 (OH) D. Vitamin D unet hranom iz creva stiže u krv, a zatim u jetru gde nastaje ista neaktivna forma 25 (OH) D koji je glavni cirkulišući D vitamin u krvi- parameter koji definiše nivo vitamin D u krvi. U bubrezima se on konvertuje u aktivnu formu vitamin D3 kalcitriol 1,25 (OH)2D3 koji deluje preko VDR receptora koji se nalaze svuda u organizmu. Dakle iako je označen kao vitamin, D vitamin je ustvari prohormon jer deluje na udaljene organe preko svojih VDR receptora.
Nutritivni izvori:
Animalni: riba, riblje ulje, mleko, žumance, jetra, puter, sir. A biljni: pečurke, pomoranže, đus od pomorandže, žitarice.
Nemoguće ga je obezbediti putem hrane. Najviše ga ima u lososu 15 mikrograma na 100 grama lososa, a u ostalim namirnicama 1-2 mikrograma. Slaba apsorpcija (crevne bolesti, celiakija, Chronova bolest) mogu dovesti do deficita.
Suplementi
Calivita ima prirodne suplemente bez konzervanasa, aditiva u formi uljanog rastvora i tableta koji veoma efikasno koriguju deficit, dobijeni su dobrom proizvođačkom praksom (GMP, CGMP, GRAS) i imaju FDA i druge ateste.
• D drops uljani rastvor D3 vitamina dobijen je iz jetre bakalara bez dodatka šećera, veštačkih boja i ukusa, sadrži najaktivniju formu vitamina D. 1 kap sadrži 400 IJ D3 vitamina, a može se dozirati lako i deci i odraslima. Po otvaranju potrebno ga je čuvati u frižideru. Preporučuje se: trudnicama, dojiljama, osobama sa malapsorpcijom, bolestima jetre (ciroza, alkoholičari), osobama sa insuficijencijom bubrega, kod autoimunih oboljenja, malignih i kožnih bolesti, osobama sa povišenim krvni pritiskom, zatim gojaznim osobama, osobama tamnije puti. Preporučene doze: deci 1-2 kapi dnevno, odraslima 3-5 kapi preventivno. Za lečenje bolesnih stanja doziranje je individualno.
• D vitamin u tabletama od 2.000 IJ- doziranje 1 do 3 tablete na dan posle jela u zavisnosti od zdravstvenih indikacija, najbolje uz obrok koji sadrži masti.
Znaci nedostatka D vitamina:
Kod dece znojenje naročito po glavi i licu, jedan je od prvih znakova, zaostajanje u rastu kod dece, usporen rast zuba, karijesi, česte prehlade, akne, nervoza.
Kod odraslih česte prehlade, kandidijaza, bolne kosti, osteoporoza, fracture, mišićna slabost, gubitak sluha, zujanje u ušima, pospanost tokom dana, autoimune bolesti, Alzhajmerova bolest, dijabetes, alergije, bolesti desni, kardiovaskularni problem, visok krvni pritisak, hormonalni poremećaji. Čest nalaz u krvi su povećani faktori inflamacije (fibrinogen, c reaktivni protein..
Određivanje D vitamina u krvi
Danas postoji jednostavan test krvi kojim se meri nivo vitamina D. Koncentracije 25(OH)D u serumu se smatra najtačnijim markerom za vitamin D status. Udruženje
endokrinologa smatra da su doze iznad 30 ng/ml (75 nmol/l) dovoljne, a poželjne koncentracije su 40-60 ng/ml.
Bezbedna suplementacija
Preporuke se razlikuju u mnogim državama i ne postoji koncenzus. U Americi se još i fortifikuje (obogaćuje) hrana D vitaminom, a u Norveškoj je zakonom određena suplementacija svakom zaposlenom.
Udruženje endokrinologa preporučuje 10.000 IU a Institut za medicinu u Americi (IOM) smatra da je 4000 IU/dan bezbedno, što preporučuje i Evropska dijetetska asocijacija. Doze od 400 IJ su doze za prevenciju rahitisa, a ne pružaju dovoljnu zaštitu od bolesti. Za suplementaciju se koriste holecalciferol (vitamin D3) i ergocalciferol (vitamin D2). Vitamin D3 je mnogo efikasniji u poboljšanju nivoa 25(OH)D i ima bolju bioiskoristljivost.
Toksičnost
37 kliničkih studija potvrdilo da uzimanje 10.000 IU u dužem vremenskom periodu može da se smatra potpuno bezbednim. Intoksikacija je povezana sa dugotrajnim uzimanjem >40,000 IU na dan.
I na kraju D vitamin nije samo nutrijens, on je vitamin, hormon i imunomodulator!
Zbog toga boravite češće u prirodi. Informišite se o D vitaminu. Proverite nivo D vitamina u krvi. Razmislite o suplementaciji D vitaminom posebno tokom zimskih meseci.
Prim Dr Branka Konstantinović Birovljev, specijalista ishrane
