Tokom poslednjih nekoliko godina se pokazalo da sadržaj hranljivih materija u namirnicama često uopšte nije toliki kako smo prethodno naučili, vrednosti vitamina i minerala su smanjene, pa se svakako preporučuje da ishranu obogatimo sa takvim dodacima ishrani, za koje tačno i pouzdano znamo šta sadrže i u kojim količinama.
Hrana uzgajana na ispoštenim zemljištima, koja su tretirana veštačkim đubrivima, i koja se sakuplja u određenim rokovima, bez obzira na stanje zrelosti, sadrži manje vitamina nego što je imala pre 50 godina. Na namirnice utiče i visok stepen zagađenja životne sredine, što samo dodatno pogoršava situaciju. A, tome treba dodati i činjenicu da sadržaj hranljivih sastojaka u prehrambenim proizvodima takođe može značajno da varira svake sezone usled uticaja vremenskih uslova (količine kiše i sunca) i mesta proizvodnje.
Pored svega navedenog, čak i stepen zagađenja vazduha negativno utiče na količinu aktivnih sastojaka i hranljivih materija u namirnicama. Visok sadržaj ugljen-dioksida u vazduhu smanjuje nivo cinka i gvožđa u žitaricama i biljkama (pirinač, ječam, raž, ovas, soja, krompir), koje se u najvećoj meri proizvode i konzumiraju, pa u Evropi već i sada imamo problem opšteg nedostatka cinka i gvožđa.
Istraživači koji su se bavili ovom temom, ispitivali su ne samo nivo cinka i gvožđa, već i nivo proteina. U jednom prognostičkom modelu, u kojem su uzgajali biljke pod uslovima prognoziranim za 2050. i odgovarajućem očekivanom nivou CO2 u vazduhu, ustanovljeno je smanjenje od 3-17% sadržaja različitih minerala i proteina. Nakon toga su utvrdili, da taj nivo smanjenja hranljivih materija može uzrokovati nedostatak cinka i proteina za dodatnih 300 miliona ljudi, mada već trenutno oko dve milijarde osoba pati od određenog nivoa nedostatka minerala i proteina.
To je zabrinjavajuće, jer prema podacima Svetske zdravstvene organizacije (WHO), nedostatak cinka je jedan od glavnih faktora koji može da uzrokuje mentalna i fizička oštećenja organizma u razvoju, a takođe može povećati rizik za nastanak depresije kod odraslih.
Pored cinka i gvožđa, svi ostali vitamini i minerali takođe učestvuju u održavanju zdravlja organizma, tako da njihov nedostatak može direktno ili indirektno doprineti razvoju bolesti.
Jedna pažljivo odabrana i pravilno sastavljena „kućna apoteka”, u vidu kvalitetnih dodataka ishrani, multivitamina, minerala i biljnih sastojaka, a u skladu sa ličnim potrebama, može značajno doprineti tome da preveniramo stanje nedostatka vitamina i mineralnih materija. To je od velikog značaja, posebno tokom hladnijeg perioda, kada se rezerve organizma brže potroše i postajemo manje otporni na spoljne uticaje. Trudimo se da izbegnemo takva stanja i zato ne zaboravimo na svoj omiljeni dodatak ishrani tokom zime!
Korišćena literatura i izvori:
Zinc in Depression: A Meta-Analysis – Swardfager et al., Biological Psychiatry Volume 74, Issue 12 , Pages 872-878, 15 December 2013
Zinc for the common cold - Singh M., Das RR., Cochrane Database Syst Rev. 2011 Feb 16
Impact of anthropogenic CO2 emissions on global human nutrition – Smith, M.R., Myers, S.S., Nature Climate Changevolume 8, pages834–839 (2018)
Increasing CO2 threatens human nutrition – Myers et al., Nature 07 May 2014
