 |
Civilizacijske bolesti savremenog čoveka poput maligniteta, kardiovaskularnih obolenja, značajan rast pojave alergija i prisustvo stresa praktično nas primoravaju, da potražimo namirnice sa podneblja koja su udaljena od industrijski ugroženih i zagađenih regija, i koje još uvek sadrže voće i povrće izuzetne čistoće koje može doprineti očuvanju zdravlja. Tako je dospela u centar interesovanja biljka acai (Euterpe oleracea, izgovara se kao: asai), koja je bogata hranljivim sastojcima. Ovo bobičasto voće ima izvanredno dobar ukus, koje je za izuzetno kratko vreme postalo veoma popularno, i do danas je i zasluženo dobilo i naziv „kralja supervoća”. |
Neka plemena koja žive u prašumama Amazonije i dan danas redovno jedu ovo voće, i to čak u tolikoj meri, da ono iznosi skoro 50% njihove ishrane. Biljka raste na palmolikom drveću koje dostiže visinu veću i od 25 metara, rađa svake godine i daje dve berbe godišnje. Plodovi su okrugli, tamno ljubičaste boje, i liče na grožđe, samo što su bobice malo manje veličine. Mnogi ukus upoređuju sa mešavinom crnog vina i čokolade.
Acai je izuzetno bogat antioksidantima, kao i vitaminima B1-, B2-, B3-, C- i E, a sadrži i gvožđe, kalijum, fosfor i kalcijum, kao i više vrsta aminokiselina. Ima izuzetno visok sadržaj vlakana, a istovremeno i nizak sadržaj šećera. Pošto voće gubi većinu svojih svojstava već u roku od 24 sata nakon što se ubere, zato se mora obraditi odmah nakon branja, i uglavnom se stavlja u promet u vidu kaše ili soka.
Domoroci su koristili ovo voće za tretiranje brojnih obolenja: za kožna obolenja, za smanjenje povišene temperature, za ublažavanje menstrualnih bolova i za probleme sa varenjem. Pa, i u slučaju šećerne bolesti, srčanih poremećaja i raznih malignih obolenja. Ipak, acai najveću i neprikosnovenu popularnost ima među delom populacije, koji drži dijete za smanjenje telesne mase, i to se može lako videti iz mnogobrojnih iskustava koje korisnici svakodnevno objavljuju i dele putem interneta. Iako su naučna istraživanja još na samom početku, istraživači se trude da stalno izveštavaju o dobijenim rezultatima i naučno potkrepe dosadašnja saznanja u vezi ove biljke, što se prvenstveno odnosi na izuzetno visok sadržaj antioksidanata.
Principi organskog uzgajanja i održivog razvoja zahtevaju da acai koji raste u prašumama i treba da ostane u prašumama. Iz tog razloga, najbolji acai proizvodi koji se mogu pronaći na tržištu potiču iz bio uzgoja sa organskih farmi. Takav način uzgoja i proizvodnje strogo vodi računa o tome, da prekomerno ne koristi zemljište, zabranjena je upotreba hemikalija za zaštitu biljaka, kao i primena genetske modifikacije.
Da li poznajete legendu o acaiju?
| Prema legendi, jednom jako-jako davno, živelo je jedno indijansko pleme, koje je igrom slučaja dospelo u prilično tešku situaciju: morali su da se suoče sa izuzetno dugotrajnom sušom, zbog čega su gladovali. Njihov vođa je odredio, da zarad kontrole populacije treba da se ubije svako novorođenče. Međutim, uskoro je i prelepa ćerka poglavice Iaca rodila devojčicu. Naravno, odredbe njenog oca su se odnosile i na nju: njena beba je takođe ubijena. Iaca je plakala tri dana i tri noći bez prestanka, kada je odjednom, u toku noći čula plač malog deteta. |  |
Pratila je zvukove, koji su je pod okriljem meseca odvele do jedne palme, ispod koje je ugledala svoju malu ćerkicu. Dotrčala je i zagrlila ju je, ali je devojčica u trenutku nestala, a Iaca je preminula skrhana od bola. Ujutru ju je pronašao njen otac poglavica, zatekavši je kako sedi pored drveta palme zagrlivši je, sa osmehom na licu i sa dlanom okrenutim uvis pokazujući ka krošnji drveta. Poglavica je pogledao gore ka krošnji drveta i video da su grane drveta prepune ljubičastim voćem. Odmah je odredio, da se oberu, i tada su otkrili, da je voće izuzetno ukusno i hranljivo: zahvaljujući tome, pleme se spasilo od gladi. A voće su nazvali acai, u spomen na ćerku poglavice, s tim da su koristili njeno ime izgovoreno unazad. Zato se ovo voće još naziva i: voćem koje plače.
