Obično je ne zamišljamo rado!
| Kao „civilizovani” ljudi, nerado pričamo o događajima koji se dešavaju ispod pojasa i u crevnom traktu. To što se u toaletu događa tiče se samo nas samih, pa i ostaje iza tih vrata, kako mi zamišljamo. I dok je sve uredu, to je i tako. |  |
Međutim, ne zaboravite odakle je krenuo ovaj proces i u kom pravcu se kreće! To što je za odraslog čoveka normalna i svakidašnja stvar, kod novorođenčeta je predmet majčinog stalnog brižnog proveravanja. Da li je stolica uredna svakog dana? A i pri stanju nakon bolničkog lečenja ili hirurških zahvata veoma je bitno pitanje da li će se probava normalizovati. Majka je sretna kada joj dete ima urednu stolicu. A koliko bi se tek neki penzioneri tome radovali!!!
Crevna flora i njeno zdravlje dobija sve veći naglasak u našoj svakodnevnici, a ipak malo ko zna da u crevnom traktu obitava 70-80% imunog sistema. Dakle, crevni trakt ne igra ulogu samo u procesu probave i izdvajanja hranljivih materija, već i u funkcionisanju imunog sistema.
Pokaži svoju crevnu floru i reći ću ti ko si!
U većem broju evropskih jezika se pomoću složenice građene od reči FLORA izražava skup svih bakterija i mikroorganizama koji se nalaze u crevima, a to nije slučajno. Reč flora u botaničkom smislu označava sve biljne vrste koje su karakteristične za neko područje ili određeno doba u godini. Sama reč vodi poreklo od imena boginje Flore, koja je u rimskoj mitologiji bila boginja proleća i cveća.
Crevni trakt je takođe podrućje koje se može i površinski odrediti. Njegova celokupna površina – u organizmu odraslih – iznosi otprilike 400 m2 (odnosno osnovnu površinu najmanje četiri veća stana!!!), a njegova dužina se može proceniti na 8-9 metara. Unutar flore koja se nalazi u crevnom traktu, mogu se pojaviti čak 400-500 vrsta, a njihova masa može dostići i do 1,5 kg. Neke vrste su stalno prisutne u organizmu, dok su druge samo u „proputovanju”.
Formiranje crevne flore započinje u neonatalnom periodu, nakon rođenja, putem sisanja, odnosno ishrane majčinim mlekom. U organizmu koji optimalno funkcioniše „dobre bakterije i gljivice” (tzv. probiotici, kao npr. Lactobacillus acidophilus) sprečavaju nastanjivanje i množenje „loših bakterija” (npr. Salmonella, Clostridium i neki tipovi E. coli). One podržavaju funkcionisanje imunog sistema, apsorpciju mineralnih materija, kao i procese metabolizma. Sprečavaju množenje gljivica i virusa. Proizvode hranljive materije i vitamine bitne za organizam, a pri tom umanjuju i povišeni nivo holesterola.
Oštećena crevna flora
Pri rođenju crevna flora je sterilna, koja se zatim pod uticajem majčinog mleka postepeno formira, a tokom godina biva stalno izložena napadima. Čovek koji vodi „savremeni život” – uz pušenje, alkohol i stres – ne razmišlja o tome kuda ga na duže staze može odvesti njegov nezdravi način života. Usled nepravilnog načina života ili bolesti, ravnoteža crevne flore može lako da se poremeti i njeno funkcionisanje može postati nepotpuno. Često se mogu javiti tegobe poput zatvora ili promena u navici izbacivanja stolice, bolova u stomaku, nadutosti, a ovi simptomi mogu dovesti čak i do hroničnih crevnih oboljenja, odnosno do pojačane osetljivosti imunog sistema. A oslabljenost imunog sistema obično dovodi do daljih oboljenja.
Zdrav način života
Danas nije samo „zdravlje crevne flore” izraz koji poseduje marketinšku vrednost. Izraz „zdrav način života” je takođe postao izlizana fraza. Ipak, njegov značaj je neprikosnoven. Redovno bavljenje fizičkim aktivnostima, ishrana bogata voćem i povrćem podeljena u više obroka na dan, izbegavanje tamnih mesa i rafinisanih ugljenih hidrata (šećera, brašna itd.), kao i unošenje odgovarajuće količine tečnosti mogu doprineti održanju zdravlja. A pored vođenja zdravog načina života, uzimanje suplemenata sa sadržajem probiotika i prebiotika (koji podstiču njihovo razmnožavanje) može doprineti da se svaki proces, pa i u onoj „najmanjoj prostoriji” odvija kako treba.
------ U posebnom okviru: ---------------------------
Faktori koji ugrožavaju ravnotežu crevne flore
- Antibiotici koji remete odnos ravnoteže među bakterijama i gljivicama.
- Nepravilna ili jednostrana ishrana. Na primer prekomerno unošenje proteina, mesa i/ili masti, konzumacija rafinisanih ugljenih hidrata, ishrana siromašna vlaknima.
- Određene kure za detoksikaciju, kure za čišćenje organizma isključivo putem uzimanja tečnosti, kolonhidroterapije koje se sprovode bez nadzora i saveta lekara.
- Konzervansi i druge veštačke materije koje dospevaju u organizam putem ishrane.
- Lekovi za vezivanje, odnosno za sprečavanje preteranog izlučivanja želudačne kiseline
- Hormonski preparati i tablete za kontracepciju.
- Nesteroidni lekovi protiv zapaljenja.
- Trajni problemi u izbacivanju stolice (zatvor, proliv).
- Infekcije i druga stanja praćena prolivom.
- Preterano konzumiranje alkohola.
- Pušenje.
- Nedovoljno unošenje tečnosti.
- Stres, poremećaji sna, nesanica.
- Nedostatak vitamina i mineralnih materija.
