Računa se da srednjoevropski stanovnik godišnje u sebe unese prosečno 3-4 kg čiste hemije! Razdoblje kada smo najizloženiji pogubnim otrovima je upravo zimsko razdoblje, iako većina ljudi ima dojam da je zimi zrak bolji. Nivo otrovnih materija se tokom hladnog razdoblja višestruko povećava.
Renata Armanda, dipl. ing. biotehnol., nutricionist
Pre svega, povećava se nivo otrovnih organskih spojeva koji nastaju pri sagorevanju fosilnih goriva u toplanama i kućama te industrijskim postrojenjima (dioksini, policiklički aromatski ugljikovodonici PAU, poliklorirani bifenili PCB itd.). Nivo ovih gore navedenih otrovnih materija dodatno se povećava njihovim dolaskom iz toplijih predela sveta (učinak globalne destilacije - prenose se zračnim strujama iz toplijih krajeva u hladnija područja gde kondenziraju i u kapljicama kiše ili snega dospevaju na tlo). Ovo se odnosi i na boravak na visokim nadmorskim visinama, pa stoga skijaši - oprez! Zimi se povećava i unos suhomesnatih i prženih namirnica te smo izloženiji materijama kao što su akrilamid (izuzetno karcinogen) kojeg ima i u prženim krompirima i čipsu. Zatim su tu heterociklički amini prisutni u prženom mesu, posebno govedini, hamburgeru i krofnama te nitrozamin.
Zrak zimi
Ne smemo zanemariti činjenicu da zimi udišemo vrlo loš zrak siromašan kiseonikom i zagađen štetnim česticama. Unutrašnji zrak u prostorijama se manje provetrava, a dodatno je isušen i siromašan negativno nabijenim jonima, veća je koncentracija virusa i bakterija. Vanjski zrak je, pak, siromašan kiseonikom te istovremeno zagađen česticama čađi i vrlo otrovnim organskim spojevima koji nastaju pri sagorevanju fosilnih goriva u toplanama i kućama te industrijskim postrojenjima. Ovo može predstavljati ozbiljnu poteškoću svima, dugoročno i izvor nekih oboljenja zbog mutagenog i karcinogenog učinka tih materija, a trenutne tegobe posebno će osetiti deca i plućni bolesnici zbog osetljivijeg disajnog sistema. Za povećanje količine kiseonika u krvi ističemo korisnost korišćenja stabilizovanog kiseonika (OxyMax). A za učinkovitije vezivanje kiseonika pomaže hlorofil, jer hlorofil ima sposobnost vezati kiseomik poput hemoglobina. Zato hlorofil i zovu zelena krv. Hlorofil je dodatno koristan zimi jer štiti sluznicu disajnih organa od štetnih materija koje zimi udišemo.
Kako se zaštititi?
Treba se uvek setiti da jednom ispuštene hemikalije ostaju trajno u prirodi i nakupljaju se u masnom tkivu ljudi i životinja. Pri tome mogu proći celi niz reakcija tvoreći nove materije, nama nepoznate i često daleko toksičnije od prvobitnih. Kako većina spomenutih štetnih materija treba metaboličku aktivaciju da bi postala karcinogena ističemo važnost korišćenja hlorofilina koji je do sada jedina poznata materija koja uspešno zaustavlja rad enzima koji su uključeni u bioaktivaciju karcinogena u jetri. Zbog toga je hlorofilin prva crta odbrane u sprečavanju mutacije gena i pojave tumora za decu i odrasle. Hlorofil je najbolje razrijediti (2 supene kašike) u vodi (na primer pola litre) te popiti tokom dana. U neutralizaciji otrova i njihovom izlučivanju mogu pomoći i vitamin C, materije prisutne u algama (Ocean21), neke aminokiseline (Liver Aid/TrimeX) te kiseonik (OxyMax).
O toksinima...
Nitrozamini nastaju u telu iz nitrata prisutnim u suhomesnatim namirnicama, zatim iz dušika prisutnog u povrću (špinat), te zagrejavanjem slanine. Pažnja! Još nije utvrđena tako niska količina kod koje nitrozamini ne uzrokuju rak.
PC bifenili poseduju hormonsko delovanje slično estrogenima, te mogu izazvati rak dojke i jajnika. Igraju značajnu ulogu u smanjenju broja i pokretljivosti spermatozoida. Kod mnogobrojnih parova koji se leče od neplodnosti nađeni su u semenoj tekućini muškaraca, odnosno u folikularnoj tekućini kod žena.
Dioksini su jedna od najtoksičnijih materija ikada stvorenih. Imuno toksični su te su snažni pokretači tumora, snažno utiču na pojačani rast spontano nastalih tumora (osobito sarkomi mekih tkiva, limfomi, kao i karcinomi želuca). Najnovija istraživanja ukazuju da dnevni unos dioksina ne bi smeo prelaziti granicu od 1 pg TE/kg masnog tkiva, međutim računa se da je svakodnevno opterećenje dioksinima od 4 - 80 pg TE/kg masnog tkiva.
Policiklički aromatski ugljikovodici (PAU)
Prisutni su u česticama čađi koja nam seda na kožu, odeću, tlo i biljke, a prisutni su i u hrani. Posebno je opasno udisanje ovih materija te su posebno ugroženi žitelji velikih gradova kao i osobe koje svakodnevno udišu dim nastao prženjem masnoće iz mesa. Pažnja! Ulje i masnoće koje koristimo prilikom pripreme jela izvor su PAU.
