Antioksidanti i slobodni radikali

U ovom svetu prepunom žurbe zaštita naših ćelija zahteva naročitu pažnju. Brojne opasnosti vrebaju na nas, od kojih je znatan broj civilizacijskog porekla. Razmislite samo, koliki deo naših svakodnevnica čini kontakt sa smogom, duvanskim dimom, raznim hemikalijama, ili pak sa stresom. I onda još nismo spomenuli sunčevu radijaciju, koja pod izvesnim okolnostima takođe može štetno delovati na ćeije. Kada je reč o zašiti ćelija, jedno od najčešće postavljenih pitanja današnjice jeste pitanje antioksidantske zaštite. Puno se čuje o njoj, a pošto je predmet brojnih naučnih eksperimenata, predstavlja i predmet brojnih rasprava.

Možda jedan od najvećih paradoksa života jeste uloga kiseonika u našem bivstvu. S jedne strane, on je neophodan činilac života na Zemlji, dok s druge strane, usled njegove izuzetno intenzivne reaktivnosti može postati pokretač i brojnih štetnih procesa. Reč antioksidant – kao što i sam naziv pokazuje – znači „ono što se suprotstavlja oksidaciji”. U našem telu se u svakom momentu odigravaju takozvani oksidacioni procesi, koji su osnova za normalno funkcionisanje organizma, međutim, za vreme njihovog odvijanja nastaju slobodni radikali. A slobodni radikali su čestice sa neparnim brojem elektrona, koje su veoma reaktivne, i u stalnoj potrazi za drugim elektronima (normalno oko svakog atoma elektroni su u paru). Zbog njihove nestabilnosti oni deficitarne elektrone odvajaju iz okolnih molekula, usled čega izazivaju oksidaciju istih, što dovodi do oštećenja ćelija i tkiva. A pošto veoma lako stupaju u reakciju, praktično su u stanju da „kradu” elektrone sa bilo kog mesta. Zato najveća opasnost ne leži u samom postojanju slobodnih radikala, već u tome što u toku „sparivanja” elektrona nastaje deficit i tamo, odakle je taj elektron „ukraden”. Slobodni radikali dakle mogu da pokrenu čitav niz složenih i nekontrolisanih reakcija u toku kojih dolazi do oštećenja ćelijskih zidova, samih ćelija, kao i nukleinskih kiselina (DNK). Tu treba međutim napomenuti da slobodni radikali, uprkos tome što se o njima obično više govori povodom njihovih negativnih osobina, mogu imati i pozitivne uloge u organizmu. Imaju važnu ulogu na primer u odgovarajućem funkcionisanju imunog sistema, pošto fagocitne ćelije u procesu neutralisanja patogenih mikroorganizama koriste i slobodne radikale, tzv. superokside.

Organizam se na razne načine bori protiv slobodnih radikala, na primer putem niskog pritiska kiseonika u tkivima, odnosno pomoću endogenih antioksidativnih enzima. U normalnim okolnostima su napadi slobodnih radikala i antioksidativna odbrana u ravnoteži. Ali ukoliko tas terazija pretegne u pravcu dejstva slobodnih radikala, formira se tzv. oksidacioni stres. Nagomilavanje slobodnih radikala može biti polazna tačka mnogih bolesti, a istovremeno je u tesnoj vezi i sa brzinom starenja.

Ubrzani život u izuzetnoj meri pogoduje nastajanju slobodnih radikala. Skoro svaki negativan uticaj koji se može smatrati nusproduktom civilizacijskog razvoja, uključujući gore spomenuti smog, hemikalije, stres, kao i štetno UV zračenje, doprinosi nastajanju slobodnih radikala. A za neutralisanje nagomilanih slobodnih radikala su organizmu potrebne i povećane količine antioksidanata. Jednoznačno je dakle da su nam potrebe za antioksidativnom zaštitom utoliko veće, koliko smo većem broju ovakvih negativnih dejstava izloženi.
A na koji način možemo doći do antioksidanata? Prvenstveno se preporučuje unošenje namirnica sa visokim sadržajem antioksidanata, međutim, dostupan je i veliki broj dodataka ishrani izvanrednog kvaliteta, koji karakteristično sadrže vredne aktivne sastojke u koncentrisanom obliku. CaliVita takođe distribuira brojne preparate sa antioksidativnim dejstvom, čime izvanredno može doprineti zaštiti naših ćelija od štetnih dejstava slobodnih radikala.