Ruke koje se tresu? Neosnovani izlivi gneva? Poremećaji sna? Glavobolje? Opadanje kose? Bolovi u želucu? Nestrpljenje? Smetnje u pamćenju? Potištenost? Ovi simptomi mogu da budu reakcije organizma kao signali pojačanog stresa*, do koga prvenstveno dovode negativni nadražaji.
Šta je stres?
Uobičajeno značenje stresa jeste „stalna napetost” ili „trajna nervoza”. Malo opširnije, stres znači odgovor organizma na neku promenu koja iziskuje fizičku, mentalnu, odnosno emocionalnu reakciju, ili neki drugi odgovor sličan ovima. Dakle, svaka promena nosi u sebi mogućnost nastajanja stresa. U današjem svetu punom jurnjave sve se neprkidno menja, tako da nije ni čudo što stres danas već važi za bolest savremenog doba.
Ipak, imamo potrebe za stresom. Kako je to moguće?
Prema modelu obljavljenom od strane profesora Selyea1 [Šeje], kroz svoj rad i rezultata istraživanja koje je sprovodio o stresu stekao svetski glas, stres se može podeliti na dve vrste: na eustres i distres. Eustres je tzv. „dobar stres”, koji se javlja u situacijama koje se mogu rešiti; i jačaju osobu koja ga savlada, stimuliše nas, te usled njegovog delovanja postajemo produktivni. Dok distres (negativni stres) uzrokuje frustraciju, osećaj nesposobnosti, razočaranja i iscrpljenosti. Znači, rešenje se nalazi u zlatnoj sredini. Potpuni nedostatak stresa može da dovede do nezainteresovanosti i letargije, dok neprestani stres može da prouzrokuje razne druge bolesti.
Da li prepoznajemo kada smo u stanju stresa?
Svako drugačije reaguje u nekoj teškoj situaciji, tako da promene i na fizičkom, i na emocionalnom planu, kao i na planu ponašanja mogu da budu u potpunosti drugačije. U nekoj neočekivanoj situaciji čak i u istom momentu mogu da se jave drhtavica, znojenje, ubrzani puls, nedostatak vazduha, napetost mišića, glavobolja, osećanje panike ili gneva. A kontinuirani stres u velikoj meri utiče na naše zdravlje. Izaziva teskobu, depresiju, smetnje u varenju, visoki krvni pritisak, poremećaje sna, pa i srčane nepravilnosti, a može da utiče i na ženske cikluse, odnoso odraziti se negativno na plodnost.
Ko je najviše ugrožen?
Različita israživanja ističu različite grupe kao najugroženije. Prema nekima to su stariji ljudi, dok prema dugima rizik ponajviše dotiče aktivne muškarce. Dok istovremeno npr. i trudnoća, odnosno povratak na radno mesto nakon odmora, ili čak i početak školske godine mogu da prouzrokuju stres. Dakle, stres je prisutan u životu svakog od nas, stoga na njegove simptome treba da obratimo pažnju kod svakoga.
Dobar savet za trenutačno otklanjanje stresa
Pored dubokih udisaja, brojanja do deset i izolacije buke, vredi da uvedete i jedan veoma jednostavan protokol, ukoliko Vam je život izložen stresu:
1.Pokušajte pravilno da procenite datu situaciju, i zamislite šta je to najgore što se može desiti.
2. Pripremite se na to, kako ćete se nositi sa time ako se to i stvarno desi.
3. Ako ste se pripremili na najgore, pokušajte da zamislite, na koji način bi se mogli postići bolji rezultati. (Neki čak mogu i dalje razvjaiti ovaj protokol u pravcu najboljih mogućih rezultata!)
Znači, postoji rešenje?
Kao što ni simptomi nisu jednaki, ni rešenje ne može da bude jedinstveno, univerzalno, neka metoda koja je prihvatljiva za sve, i koju svi koriste.Mogu da pomognu joga, tai či. meditacija, odnosno bilo koji oblik sporta, ili pak neki anti-stres trening. Nekome predstavlja rešenje čitanje neke dobre knjige, čaša lekovitog čaja, ili možda terapeutska kupka sa aromatičnim biljem; drugima prija vreme provedeno u prirodi. Odgovarajuća ishrana takođe može da doprinese lakšem podnošenju stresa. Može da pomogne magnezijum, vitamini iz grupe B, kao i neke lekovite biljke (npr. Rhodiola rosea). Najvažnije je da pokušate promeniti, ublažiti stanje stresa!
* U pozadini spomenutih simptoma mogu da stoje i druge bolesti. Zato, ako neke od njih osećate duže vreme ili u većem intenzitetu, svakako se obratite svom lekaru!
1Dr. Selye János [Dr. Janoš Šeje ] (1907-1982) ili Hans Selye – kanađanski internista i hemičar austro-ugarskog porekla.
Stress Management – kao preparat sa kompleksom vitamina B pruža potporu normalnom funkcionisanju nervnog sistema, deluje pozitivno na energetski sistem organizma, tako da se naročito može preporučliti pri izuzetnim intelektualnim ili fizičkim opterećenjem . Njegovo uzimanje se optimalno može dopuniti sledećim proizvodima: Rhodiolin, Magnezi B6, kao i aparatom BioHarmonex®
