Nakon celogodišnjeg napornog rada, letnji odmor može na najbolji način ponovo napuniti naše baterije energijom, novim doživljajima i rezervama dovoljnim za ostatak godine. Međutim ni u ovom periodu ne smemo da zaboravimo na odgovorno i obazrivo ponašanje, kojim se možemo zaštiti od nelagodnosti i obolenja.
Tokom leta češći su slučajevi pojave raznih infekcija i trovanja hranom. Iako se obe pojave svrstavaju među obolenja vezana za ishranu, a i simptomi su skoro isti, ipak ova dva zdravstvena poremećaja nisu ista. Dok se u slučaju trovanja hranom radi o problemu nastalom usled toksina proizvedenih od strane štetnih mikroorganizama, u slučaju infekcija se radi o problemu nastalom usled direktnog uticaja samih mikroorganizama.
Česta je pojava i takozvane „putničke dijareje”, koja se manifestuje na sličan način, sa povraćanjem, prolivom ili u težim slučajevima čak i nastajanjem komplikacija. Izvor toga mogu biti drugačiji lokalni običaji i higijenski uslovi, kao i nepoznavanje istih. Najbolje je da se uvek podrobno pripremite na putovanje u daleke zemlje: informišite se o eventualnim obaveznim vakcinama i nabavite na vreme probiotike. Takođe se preporučuje da se unapred informišete o zdrvstvenim i higijenskim uslovima u dotičnoj državi, kao i o tome, da li se u datoj regiji preporučuje za piće voda sa česme i da li se sme konzumirati sirovo voće i povrće.
Prema proceni Svetske Zdravstvene Organizacije (WHO) iz 2007-e godine, 5 najznačajnijih patogenih uzročnika koji se prenose putem hrane su Escherichia coli (E. coli), salmonela, Campylobacter, Vibrio cholerae i mikroorganizam koji izaziva listeriozu.
Postoji više vrsta e. coli koje se mogu naći u crevnom traktu životinja i ljudi. U većini slučajeva su bezopasne, ali u zavisnosti od tipa i specifičnih okolnosti mogu dovesti i do nastajanja obolenja. Najtipičniji način zaraze je putem unosa sirovih namirnica, pa ukoliko dospeju u urinarni trakt, mogu prouzrokovati razne nelagodnosti i prehladu. Ukoliko u toj situaciji želite da koristite „nežniju terapiju”, preporučuje se upotreba preparata koji sadrže D-manozu i brusnicu, jer one mogu značajno pomoći u uspešnom tretiranju simptoma prehlade.
Dospeće uzročnika na namirnice se može desiti čak i usled ekstremnih pH vrednosti i temperatura, koje isti mogu preživeti, pa čak i nastaviti da se razmnožavaju, međutim prilikom pažljivog i pravilnog skladištenja i termalne obrade (kuvanje, pečenje), veoma su male šanse za to da u namirnicama preostane toliki broj uzročnika koji mogu dovesti do nastajanja obolenja. Međutim, tokom leta, kada u velikim količinama imamo na rapolaganju sveže voće i povrće, i koje obilno konzumiramo kako bi smo dopunili naše rezerve hranljivih materija, te namirnice uglavnom se uzimaju sirove ili bez „termalne dezinfikacije”. E. coli se može širiti putem zaraženog i nepravilno skladištenog mleka, mlečnih proizvoda, termički nedovoljno obrađenih mesnih prerađevina ili putem zaražene vode za piće.
Ostale bakterije koje mogu izazvati obolenja uglavnom dospevaju u hranu usled nepravilnog skladištenja, transporta, toplotne obrade ili hlađenja, i baš iz tog razloga treba nabavljati namirnice isključivo iz pouzdanih izvora. Mesta koja se redovno kontrolišu i gde se pridržavaju strogih higijenskih propisa za prehrambenu industriju poseduju HACCP sertifikate, koji potvrđuju da je na tim mestima daleko manja mogućnost za nastajanje infekcija, pa se preporučuje nabavka namirnica sa takvih mesta. Pored toga, možemo pružiti i dodatnu podršku imunom sistemu sa unosom probiotika, bez obzira na to da li ih unosimo posebno kao dodatke ishrani ili u vidu probiotskih proizvoda. Ako znamo da odstupanjem od uobičajenih higijenskih okolnosti raste i opasnost od zaraza, i odlazimo na takva mesta, preporučuje se preventivna primena takvih sredstava, jer dokazano mogu doprineti delotvornoj prevenciji.
Pored „prijateljske bakterijske flore” nam mogu pomoći i razne lekovite biljke sa antimikrobnim dejstvom, kao što je na primer noni (Morinda citrifolia). Noni se zbog svog antibakterijskog dejstva koje ostvaruje zahvaljujući nekim svojim aktivnim materijama (akubin, alizarin, L-asperulosid) preporučuje kao sredstvo protiv E. coli, salmonele i šigele.
Više studija se bavilo i sa ispitivanjem antibakterijskog dejstva određenih biljnih ulja, kao na primer ulja origana i belog luka. Utvrđeno je da u oba slučaja poseduju određena antimikrobna svojstva koja se mogu primeniti protiv određenih tipova E. coli, kao i protiv salmonele.
Blage i neškodljive metode iz narodne medicine mogu doprineti prevenciji i efikasnoj dopuni klasičnim sredstvima prepisanim od strane lekara.
Univerzalno pravilo je, da je uvek bolje sprečiti nego lečiti, a to se takođe odnosi i na obolenja i poremećaje koji se stiču putem hrane. Leti treba obratiti posebnu pažnju na to, da se pravilno bira, skladišti i priprema hrana koju unosimo, i da se posveti dodatna pažnja na odbranu organizma. Na žalost, čak i pored povećanog stepena pažnje je moguće da dođe do nekog poremećaja i tada treba ozbiljno shvatati nastali problem, obratiti se svom lekaru i pridržavati se dobijenih instrukcija. U međuvremenu dok ne stignemo do lekara, u slučaju proliva i povraćanja bi trebalo da dopunimo izgubljenu tečnost i mineralne materije, kako bismo prevenirali dehidraciju!
Izvori:
www.who.org
A probiotikumok alkalmazásának lehetőségei emésztőszervi betegségekben – Demeter Pál LAM-Tudomány, Összefoglaló közlemény
A probiotikumok perspektívái, Irodalmi áttekintés – Molnár Pál, Élelmiszervizsgálati Közlemények, 51, 2005/4
Wang, Mian-Ying, West, Brett J, Jensen, C Jarakae: Morinda citrifolia (Noni): A literature review and recent advances in Noni research. Acta Pharmacol Sin 2002 Dec 23(12): 1127-1141
Antibacterial Activities of Plant Essential Oils and Their Components against Escherichia coli O157:H7 and Salmonella enterica in Apple Juice Mendel Friedman,* Philip R. Henika, Carol E. Levin, and Robert E. Mandrell Western Regional Research Center, Agricultural Research Service, U.S. Department of Agriculture, 800 Buchanan Street, Albany, California 94710 J. Agric. Food Chem., 2004, 52 (19), pp 6042–6048
Sensitivity of food pathogens to garlic (Allium sativum) M. Kumar and J.S. Berwal
Department of Animal Products Technology, CCS Haryana Agricultural University, Hisar, India
6045/01/97: received 6 January 1997., revised 30 April 1997. and accepted 2 May 1997
Dános Béla: Farmakobotanika- gyógynövényismeret, Semmelweis Kiadó, Budapest, 2006.
C S Edén and H A Hansson: Escherichia coli pili as possible mediators of attachment to human urinary tract
British Medical Journal 2001:322:1-5
